Россиялъул экономика нахъе ккеялдаса цIунизе букIиналъе гIоло улкаялъул Экономикияб цебетIеялъул министрелъиялда ракIалда буго гIагараб букIинеселда гIадамазул реалияб тIаде щолеб мухь дагь гьабизе.
«ЦIияб Дагъистан» абураб брендалъул цебебоси гьабун буго Дагъистаналда 29 марталъ. Гьеб брендалда гъоркь Дагъистаналдаса бизнесчагIазе рес щвезе бугин жидерго къайи тIолго Россиялда тIибитIизабизейин абулеб буго цо экономистаз, цогидазул пикруялда, гьеб иргадулаб гIицIго рагIабазда хутIулеб проект батизе рес буго.
ГIагараб анцIго соналда жаниб Шималияб Кавказалъул федералияб округ цебетIеялъе 320 миллиард гъурущ биччазе бихьизабун буго федералияб бюджеталдаса.
Дагъистаналъул «Роспотребнадзоралъул» хъулухъалъ тIатинабун буго МахIачхъалаялъул кванил нигIматал ричулеб базаялда Туркиялда гIезабураб чанго батIияб нигIмат.
Кинал ругел аслиял гIиллаби гIадамал росаби тун шагьаралде гочиналъул ва рес бугищ гьел гьенирго чIезе?
Дагъистаналъул бетIерас лъазабуна Унсколо мухъ гIицIго экстремистияб статусалъе гурони мустахIикъаб гьечIин.
Араб соналъ Шималияб Кавказалда ришватчилъиялда хурхарал такъсиразул къадар цIикIкIун буго 25 проценталъ. Жибго ришватчилъийищ цIикIкIун бугеб, ялъуни гьелда данде гьабулеб къеркьейищ?
Кризис хIехьезе ругьунал руго дагъистаниял
Платоналъ жал къуркьизарунин аби гьереси бугин ва кIигIан тIалъиялъ тIадецуй гьабуниги жал гьелде данде чIезе ругин лъазабулеб буго Дагъистаналъул шоферзабаз.
Цойги